Izgleda da su ljudi bili srećniji pre četrdesetak godina nego danas. To se naročito odnosi na Amerikance, koji su se davne 1972. izjašnjavali kao “vrlo srećni”, a danas iako im je kupovna moć mnogo veća – oni su “isto srećni” kao i nekada.

Profesor Džejms Roberts u svojoj knjizi Shiny Objects: Why We Spend Money We Don’t Have in Search of Happiness We Can’t Buy, piše upravo o današnjem potrošačkom društvu. On analizira zašto kupujemo više, trošimo više, ali se ne osećamo bolje.

“Ljudi misle da će ih kupovina usrećiti, ali se to ne dešava ili nas zadovolji ali samo kratkoročno. Ljudi su danas, što potvrđuju i mnoge studije, depresivniji, skloniji samoubistvu, psihotičniji, anksiozniji nego što su bili pre 30,40 godina,” kaže Roberts.

Većina istraživanja tvrdi da 50% naših problema možemo pripisati našoj ličnosti i karakteru. Ljudi su programirani da skupljaju stvari za budućnost koje možda tada više neće biti dostupne. To je dobra stvar kada živimo u doba oskudice. Ali sada u eri izobilja, nismo naučili da postoji sutra. Još uvek kupujemo do besvesti i nikada ne možemo popuniti tu prazninu.

“U nekim slučajevima se i dalje ponašamo kao pećinski ljudi koji misle da nikada neće imati dovoljno stvari i namirnica. Ljudi krive marketing i reklame koje ih bombarduju na sve strane, a oni se teško ili nikako ne mogu odupreti,” kaže Roberts.

Svi žele da poseduju lep stan, kola i ceo život teže stvaranju “idealne porodice i okruženja”. Nečemu o čemu su maštali ceo život.

Sve je počelo sa puritanskom radnom etikom da ćemo naporanim radom, strpljenjem i istrajnošću, omogućiti sebi bolji život. Tada nam je cilj bio da imamo određeni nivo udobnosti. Međutim kada to postignemo, želimo više, uvek želimo više. Ogromne kuće, stanove, garaže, automobile…danas ljudi žele lako zarađeno bogatstvo, bez mnogo rada.

Sada je opet nastupila kriza i ljudu su uhvaćeni nespremni. Iako će se sad malo stiskati i štedeti čim vide svetlost na kraju tunela opet će krenti besumično da provlače kreditne kartice po marketima i tržnim centrima.

“Ako ne možemo da ubedimo sebe da nas novac i materijalne stvari neće usrećiti, zauvek ćemo juriti to nešto. Zato promena mora biti u stavu. Ako budemo u stanju da promenimo stav, ali zaista da ga promenimo, naše ponašanje će pratiti tu promenu.

Moramo misliti više o važnijim stvarima u životu, a ima ih toliko mnogo. Novac je loš gazda, ali je dobar sluga. Ako dozvolimo sebi da za njim jurimo ceo život nikada nećemo biti srećni,” kaže profesor Roberts.

Image: Ambro / FreeDigitalPhotos.net

(Izvor: b92.net)

Kakve su knjige iz popularne psihologije? Procenjuje se da oko 15 odsto ljudi čita priručnike o tome kako stvoriti uspešnu karijeru i biti zadovoljan životom. Danas psiholozi moraju da ispune dva uslova: da čitaocima kažu pametne stvari i da to učine na zabavan način.

Oslušnite sebe, skupite hrabrost za promene, ponovo otkrijte kako je čudesno biti živ. To i nije tako teško poručuje na desetine autora bestselera popularne psihologije, dovoljno je da shvatite da je „čudotvorna sila podsvesti“ u stanju da dovede do izlečenja i povrati životnu snagu.

Već decenijama mnogobrojni pisci popularne psihologije trude se da nam manje ili više duhovito i poučno objasne zašto žene govore mnogo, a muškarci malo, zašto muškarci vole seks, a ženama treba ljubav, zašto žene primećuju uvek više detalja, a muškarci bolje vide na daljinu, ali i na mnogo ozbiljniji način kako da razrešimo sukobe u sebi i otklonimo razloge za brigu i strah, osećanje potištenosti i tuge. Poruke su uvek ohrabrujuće i nedvosmislene, zagovaraju pozitivna i odstranjuju loša osećanja i neprestano nas uveravaju da svi možemo da postanemo srećni – treba samo da čitamo dela popularne psihologije.

Već mesecima na samom vrhu liste najčitanijih knjiga je tipično delo ovog žanra „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“. Prema podacima Biblioteke grada Beograda koja ima 12 primeraka ove knjige autora Robina Šarme za prvih deset meseci ove godine bila je 98 puta na čitanju, a ako se ima u vidu da Biblioteka grada Beograda ima sedamdeset objekata i da jednu iznajmljenu knjigu čitaju i ostali članovi porodice , to je onda nekoliko hiljada čitalaca, ne računajući one koji su kupili knjigu ili je iznajmili u drugim bibliotekama u Srbiji.

I za novom knjigom istog autora „Ko će suze da briše kad tebe ne bude više“, vlada velika pomama, a popularne su i „Tajna“ od Ronde Bern, priče o otklanjanju bolesti, postizanju bogatstva, prevladavanju prepreka i „postizanju onoga što bi mnogi smatrali nemogućim „. Omiljen je i Džozef Marfi „Moć podsvesti za 21 vek“, pa su čitaoci počeli da se interesuju i za njegove stare naslove: o moći izlečenja i moći bogaćenja. Među najozbiljnije autore ovog žanra spadaju Skot Pek sa „Put kojim se ređe ide“ bestselerima, „Ljudi laži“ ili Dezmond Moris, „Govor tela“, a pokazalo se i da je ljudima naročito zanimljivo da čitaju primere iz kliničke psihologije, ako se zanimljivo predstave.

Neophodna selekcija

Broj čitalaca u Srbiji se povećava iz godine u godinu. Tako je samo u glavnom gradu prošle godine iz biblioteka uzeto dva i po miliona knjiga, a ove godine za pola miliona više. Popularnu psihologiju čitaju svi, i roditelji i deca, mada ipak više žene kojima je ova literatura istovremeno i potraga za srećom i neka vrsta bekstva od stvarnosti, kažu bibliotekari. Srbija je sve veća čitalačka meka jer stalno raste broj izdavača i broj prevedenih i objavljenih naslova, pa je izbor širok a cene pristupačne bez obzira na krizu.

Popularna psihologija bila je tražena i na Beogradskom sajmu knjiga. Verica Jeremijević, direktorka „Feniks Librisa“ kaže da su se na njenom štandu najviše tražili popularno pisani priručnici za decu o nasilju, tučama, svađi, ogovaranju, koji pomažu da se ne dođe do takvih situacija. Od klasičnih dela popularne psihološke literature ova kuća štampala je knjige „Veština biti čovek“ i „Vaspitanje volje“ francuskog autora Žila Pajoa u tiražima od 500 do 1000 primeraka. Ipak, naša sagovornica ističe da se samo od popularne psihologije ne može opstati na tržištu.

I Sajam u Subotici pokazao je da je najpopularnija beletristika, ali da publika rado traži i dela iz popularne psihologije i dečje literature. I na internetskim forumima čitaoci jedni drugima često preporučuju dela iz ovih oblasti. Zanimljivo je da je i dalje aktuelan Emil Kue, jedan od pionira ideje o primeni autosugestije u lečenju i vaspitanju, i njegov sada već klasik „Kako gospodariti sobom“, u kojem zagovara ideju da se sve može izlečiti samo snagom volje koju poseduje ljudsko biće.

Šta o popularnoj psihologiji kažu psiholozi? Da li su ova dela vredna čitanja, ili su to ipak samo knjige koje traju koliko i mehuri od sapunice.

Psiholog Vesna Kondić iz Udruženja „Ne mobinga“ zalaže se da se knjigama iz ove oblasti priđe na opušteniji način, sve te savete ne treba uzimati zdravo za gotovo, ne moraju svi da budu tačni, ali kada se pročita više knjiga onda i čitalac širi svoja saznanja i postaje dovoljno verziran da napravi neku svoju selekciju.
- Dela popularne psihologije smanjuju strah od odlaska psihologu, jer čitaocima približavaju taj svet duševnog i psihičkog. Ona su prvi korak na tom putu da se čovek oslobodi i odlazak na razgovor i terapiju ne shvati kao nešto strašno, a mogu i da zamene psihologa zato i jesu toliko popularne, dobijete savet a niste morali da pređete tu barijeru. Čoveku je ponekad potrebno mišljenje druge osobe, neka vrsta konsultacije, pa popularna psihologija dođe zgodna i zbog toga, da u mnoštvu knjiga pronađe nešto za sebe, neki problem u kome se može prepoznati. Takvi primeri mogu nam pomoći pri donošenju sopstvenih odluka, kaže Vera Kondić.

Na pitanje može li popularna psihologija biti štetna, ona odgovara:
- Čovek ceo život traga kako da sebi olakša život, i u tom traganju nailazi i na bolju i na lošiju literaturu. Ja savetujem da svako zauzme kritički odnos i da ima prema svemu neku rezervu, i sami autori grade svoj stil na osnovu svog iskustva, istraživanja i rada sa pacijentima, pa im ne treba apriori pokloniti poverenje. Zato sve to treba profiltrirati i propustiti i kroz vlastiti mozak, ali i kroz razgovor i sa drugim ljudima koji čitaju, pa i sa stručnjacima, što da ne.

Umesto popularne zanimljiva

Psiholog dr Žarko Trebješanin napisao je dosta kritičkih tekstova o popularnoj psihologiji, ali kaže da je vremenom shvatio da je to uzaludan posao. Ljudi nisu prestajali da čitaju niti su se obazirali na kritike da je to šund literatura.
- Ima i u popularnoj psihologiji sasvim dobrih knjiga, ali ima i onih koje samo daju lažnu nadu, propagirajući samopomoć za sve i svašta, ili navodno uče kako da prestanete da budete zavisnik od ovoga i onoga. Kako uspeti, kako pronaći pravu osobu, nema od čitanja takvih knjiga puno vajde, to je samo podgrevanje iluzija, a sve se završava još većim razočaranjem, pa ljudu posumnjaju da psiholozi mogu bilo šta da pomognu i počnu da veruju da smo svi mi šarlatani, kaže Trebješanin.

Iz tih razloga sagovornik „Magazina“ pokrenuo je sa Zavodom za izdavanje udžbenika biblioteku pod nazivom „Psihologija za radoznale“. To su ozbiljna dela koja su tako napisana da ih mogu razumeti i laici. U ediciji su objavljene knjige „Ubijanje duše“ Bruna Betelhajma i Viktora Frankla, „Jezik saosećanja“ Maršala Rozenberga „, Budućnost jedne iluzije“ Sigmunda Frojda, „jezik Zaboravljeni“ Eriha Froma, „Ženska seksualnost“ Žanin Šasget Smiržel …
- Kad pročitate pet takvih knjiga vi posle možete sami da prepoznate koja je knjiga vredna, a koja ne, ističe dr Žarko Trebješanin.
Pisci popularne psihologije pojavljaju se i kod nas, i naši psiholozi sve češće dobijaju savete da približe ovu nauku laicima.

Jedna od onih koja je u tome uspela je klinički psiholog Spomena Milačić, pisac nagrađene knjige „Kako da opasno dobro naučite lekcije“ koja je imala dva izdanja po hiljadu primeraka.
Kao bivši urednik biblioteke za popularnu psihologiju ona kaže da je ovaj žanr jako zastupljen i čini oko 10 do 15 odsto ukupne produkcije, a to znači i da se puno čita, ako se ima u vidu da se neka izdanja pojavljuju i na divlje, na Internetu , čitanost je i veca.

- U našim knjižarama ima jako puno knjiga uglavnom anglosaksonske produkcije koje su nesumnjive vrednosti pa do knjiga koje su zbrzana varijanta kako da budete uspešna domaćica, novinar ili psiholog za petnaest dana, kaže Spomena Milačić i zaključuje:
- Psiholozi obično smatraju da je dovoljno napisati knjigu „pa ko hoće nek je čita“, a meni se čini da čitaoca moraš da zabaviš da bi te slušao. Neki psiholozi koji su bili sjajni nikada nisu uspeli da postanu i zabavni, ali ako ne isprovociraš nešto u čoveku, koliko god pametno pisali nećete ništa postići. Popularna psihologija mora da ispuni dva uslova, da vam govori pametne stvari i da to čini na zabavan način.
Popularno, ali ne i populistički.

Foto:

Image: markuso / FreeDigitalPhotos.net

(Izvor: Dragoljub Stevanović, Politika, 14.11.20011)